April 2015 – Zdravlje.Club

Može Li Vitamin E Spasiti Svoje Imunološke Stanice?

Kada je vaše tijelo je u okviru oksidativnog stresa, vaš imunološki sustav dobiva slabiji.Izloženost UV zračenja, onečišćenja zraka, pušenje i pijenje alkohola su svi poznati da uzrokuju oksidativni stres i oslobađanje slobodnih radikala.

Po prvi put, istraživači su pokazali da su veće doze vitamina E može ublažiti stres na imunološke stanice.

Kad god virus ili drugi uzročnik ulazi u naše tijelo, određenu klasu imunoloških stanica-T stanice-skok u akciju, brzo rastućim.

Jedna potklasa tih stanica, CD8 + T-stanice, uklanjanje virusa ubijanje stanica je inficirane.Druge T stanice, poznat kao CD4 + T-stanica, koordiniraju imuni odgovor na sve vrste patogena. To su generali u vojsci imunološkog sustava.

No, tjedan dana može proći prije ove T stanice počnu uzimati svoj danak na virus, jer se u ranim fazama infekcije premalo T stanice su u stanju prepoznati određeni uzročnik.

Samo jednom su imali “neprijateljske kontakt” to ti malo “izviđačke” stanice počnu dijeliti, tvoreći “klonove” od sebe. Sa stanice dijeljenjem svakih osam do dvanaest sati, to traje nekoliko dana okupiti Strike Force stanica u stotinama tisuća: dovoljno da svlada infekciju.

Međutim, to imuni odgovor ne radi ako je značajna oksidativni stres oštećenja T stanice i lišavajući tijelo alate da treba da ih popraviti, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Journal of Experimental Medicine .

Ako su imunološke stanice nemaju popravak enzim Gpx4 (ili je neispravan), T stanice odumiru jer podijeliti, što znači da imunološki sustav ne može eliminirati uzročnika i infekcija postane kronična. To je enzim odgovoran za popravak oksidativnog oštećenja stanične membrane.

VITAMIN E ZA SPAŠAVANJE

Prilikom ispitivanja miševi čiji imunološki stanice nedostajalo popravak enzim, istraživači pod vodstvom Manfred Kopf, profesor na Institutu za molekularnu zdravstva ETH Zurich, uspjeli spasiti imunociti stanične smrti miješanjem visoku dozu vitamina E u životinjama ‘ hrana.

To je bilo dovoljno antioksidansa u zaštiti T stanica ‘stanične membrane od oštećenja, tako da oni mogu umnožiti i uspješno odbijati virusnu infekciju. Na 500 miligrama po kilogramu mišjeg hrane, ta količina vitamina E je deset puta veća nego što je prisutan u standardiziranom normalnom hranom.

Istraživači su pokazali to na način mišjem modelu na životinjama u kojima gen Gpx4 može biti deaktivirani ili stanično posebno ili u odabranom trenutku. Ovi miševi su razvili istraživači na Helmholtz Zentrum München. ETH znanstvenici tada promijenio miša liniju, tako da je gen Gpx4 bio neaktivan samo u T-stanica ili nekim fagocita.

MOŽE LI VITAMIN U TABLETAMA POMOĆI?

“Korist od vitaminskih tableta je kontroverzna tema”, kaže Kopf. Uz malo znanstvenih dokaza još što jak razlog za vitaminskih dodataka, osjetio je njihovo istraživanje je sve zanimljivije, jer se pokazalo učinkovitost vitamina E.

“Naš rad pokazuje da čak i genetski defekt u većem dijelu stanici u antioksidativnog strojeva može se nadoknaditi isporuku visoke doze vitamina E. To je novi i iznenađujući.”

Kopf smatra Znakovito je da imunološke stanice doživjeti istu vrstu smrti kao određene vrste stanica raka, kada tretirana s citostaticima droge, te suci tu činjenicu da su od znanstvene vrijednosti. Poznat kao ferroptosis, ova vrsta programirane smrti stanica prvi put je opisan u znanstvene publikacije u 2012. godini.

“Mi smo prvi koji pokazuju da je oksidativni stres uzrokuje stanice imunološkog sustava kako bi doživjeti istu vrstu smrti kao stanica raka”, kaže on.

Što Kopf još nije siguran u ono što utjecaj rezultati njihove studije će imati na ljudsko zdravlje.On smatra da su ljudi s normalnom razinom zdravlja i uravnotežene prehrane ne treba vitaminskih dodataka. No, dodatak vitamina E i drugih antioksidanata liposolubilnih dobro moglo imati smisla u slučaju oksidativnog stresa, koji se može pojaviti u svakodnevnim situacijama, kao što su infekcije ili izlaganja UV svjetlu.

Pacijenti s određenim neurodegenerativnih bolesti ili dijabetes pate masivni oksidativni stres, te u tim slučajevima antioksidansi mogu biti vrijedan dodatak njihovom liječenju. Kako visoka doza bi trebala biti nešto Kopf ne može reći na temelju rezultata ovog istraživanja. To nije nešto što analizirati, s obzirom da je istraživanje provedeno je pomoću modela miša.

Mono Dijeta

Uspiješ li uvijek jesti samo jednu vrstu hrane po obroku, brže ćeš se nasititi i biti vitak: na primjer samo trešnje, samo jagode, samo jabuke, samo kruške itd. 50 posto miješane hrane znači upola goru probavu. Unutra i van mora se odvijati blago – bez pomoćnih sredstava i naprezanja, te bez pritiskivanja na želudac i trbuh. Čovjek je po svojim urođenim osobinama ljubitelj slastica, otuda neumjerena, često gotovo ovisnička težnja za slatkim, koja se osobito očituje u djece. Slatko, ukusno voće, a zimi sušeno voće, mogu potpuno zadovoljiti tu želju. Izolirani su šećeri i brašna – otimači vitamina.

dr. Ernst van Aaken

Njemački liječnik dr. Ernst van Aaken bio je utemeljitelj njemačkog sistematskog vježbanja skijaškog trčanja i izdržljivosti što ga je veoma uspješno uveo i za žene. S njim sam se više puta dopisivao. On je na žalost u pogledu svoje prehrane veoma griješio. Za njega je krepka hrana bila primjerice za doručak nekoliko jaja na oko. Jedna od njegovih glavnih knjiga nosi naslov “Programmieri fiir 100 lebensjahre”(“Programiran za 100 godina života”) no on sa svoje samo 73 doživljene godine nije ni izdaleka dosegao tih 100 spominjanih godina. Njegova je posljednja knjiga “AltemativMedizin durch Ausdauer”(Mehr Wissen Verlag, Dusseldorf-Langen). koja sadrži 719 strana, izišla neposredno nakon što je on umro. Svojom je terapijom izdržljivosti želio liječiti većinu bolesti. Ali samo kretanje ništa ne koristi, što dokazuje i rana smrt spomenutog poznatog američkog junaka jogginga Fixxa. Njegove su srčane arterije bile posve začepljene unatoč svakodnevnom joggingu izdržljivosti. Arterije koje su se već začepile ne mogu se pročistiti portskim naprezanjima.

Voće

Voće je najveći izvor energije koja s minimalnim gubicima pri probavi odmah prelazi u krv i time u stanice. Voće važi kao jedina živežna namirnica koja nikada nije štetna (voće: iskoristivost 90 posto, gubitak deset posto; povrće: iskoristivost 70 posto gubitak 30 posto; meso: iskoristivost samo 30 posto, a gubitak čak 70 posto!). Meso je dakle otimač energije. Ono što misliš da osjećaš kao “snagu” nije ništa drugo nego “poticaj” što ga uzrokuju otrovi kao što su kava, čaj, duhan ili kokain. Oni Ti međutim oduzimaju energiju!

Dr. med. Jackson, autor knjige “Ne biti više nikada bolestan” koji je s 49 godina jedva svladavao tri stube do svoje ordinacije, ali je tek s 93 godine smrtno stradao pri klizanju, mislio je ovako o voću: “Svježe je voće najbolji stvaratelj baze što ga znamo, i ima snagu ubijati bakterije truljenja (iz pojedinih životinjskih proizvoda), kiselkasto voće više od slatkog. Svježe voće spada medu naše najvažnije i najbolje prehrambene namirnice i mora bili glavni sastavni dio čitavog obroka1.” Uvijek raspoloživa jabuka čisti na primjer zube, želudac i crijeva od štetnih nametnika i oslobađa Te opasnog sala!

Walter Fajt

https://www.youtube.com/watch?v=jbJOfAUXM8U

https://www.youtube.com/watch?v=3mJUm6DixWc

https://www.youtube.com/watch?v=5Uqro5Xv9Jc

Citat Nobelovca

Natrijum askorbat je vitamin C u obliku soli. Dijetetski je proizvod – dodatak ishrani. Jedini je oblik sintetskog vitamina C kojeg organizam može da apsorbuje u potpunosti (askorbinska kiselina može samo da zakiseli čaj).

NATRIJUM ASKORBAT je, apsolutno, neophodan u održavanju života u svim živim organizmima i kad organizam nije u stanju sam da ga proizvede mora da se unosi oralno (kroz hranu ili u obliku dodatka ishrani) – što je slučaj kod ljudi.
Dr Linus Pauling (dva puta dobitnik Nobelove nagrade) izjavio je:

“Kada bi većina ljudi uzimali 5 – 10 gr ascorbata dnevno,
doživeli bi duboku starost u najboljem zdravlju”.

Smatra se jedinim pravim suplementom u sprečavanju i tretiranju kardiovaskularnih bolesti. Neophodan je kod upotrebe B17, a kod raka kože omogućava izuzetno brzo zarastanje rana. I kod kožnih alergijskih reakcija pokazao se kao vrlo efikasan u otklanjanju posledica. Kod raka probavnih organa direktno ubija tumorske ćelije

Kruška (Pyrus communis)

Kruške pripadaju porodici ruža i srodne su jabukama i dunjama. Postoji oko hiljadu sorti, različitih po veličini, obliku, boji, ukusu. Istorija planskog uzgoja krušaka je veoma duga. Najpre su se uzgajale u južnim krajevima centralne Azije odakle su se širile po celom svetu. Ove sočne, slatke i ukusne plodove Homer je u Odiseji prozvao “dar bogova”, a dvor Luja XIV smatrao ih je simbolom luksuza. Danas su najveći prouzvođači krušaka Kina, Rusija i Italija.

Kruške se, kao i jabuke, najčešće konzumiraju sveže, ali se mogu koristiti i za pripremu kolača, cediti u sokove, a kuvane kruške izvrsno idu i uz slana jela, kao prilog mesu, posebno od divljači i patke, ali i uz dinstana jela od teletine. Mogu se konzervirati sa šećerom, u obliku kompota i džema, ili sa sirćetom, uz dodatak semenki gorušice i rena.

Energetska vrednost 100 g sveže kruške iznosi 58 kalorija. Od minerala u kruškama se nalaze kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink, bakar, mangan i fluorid.Bogate su vitaminima C, B6, i K, tiaminom, riboflavinom, niacinom i pantotenskom kiselinom. Bogate su dijetnim vlaknima i fitosterolom.

Kruške su dobar izvor dijetnih vlakana koja pozitivno djeluju na zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema. Sadržaj antioksidanata u kruškama pomaže u zaštiti od štetnog delovanja slobodnih radikala, čime se jača imunološki sistem. U današnje vreme, kada su alergije vrlo rasprostranjene, dobro je znati da su kruške hipoalergena hrana. Stručnjaci naročito preporučuju da se prilikom uvođenja voća u prehranu male dece prvo daju kruške. Kruške su se pokazale delotvornim kod snižavanja krvnog pritiska i smanjuja rizika od pojave moždanog udara. Sok od kruške je odličan izvor energije zahvaljujući prirodnom voćnom šećeru fruktozi i levulozi, pa je prikladan i za dijabetičare. Zahvaljujući svom osvežavajućem delovanju, sok od kruške može olakšati i groznicu. Osim toga kruške sadrže i neke sastojke koji ublažavaju razna upalna stanja.

Jabuka (Malus Pumila)

Domaća jabuka (Malus domestica Borkh.) je verovatno hibridnog porekla, a nastala je u centralnim delovima Azije. Njoj najsrodnija vrsta, Malus sieversii, još uvek se može naći na planinama Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana i nekim delovima Kine, na visinama između 1200 i 1800 m n.v. Verovatno su trgovački karavani doprineli rasprostiranju jabuke van domovine. Postoje arheološki primerci jabuka iz Anadolije koji su stari nekih 8500 godina, mada se još uvek sa sigurnošću ne može govoriti otkuda tu jabuke i da li su ih ljudi uzgajali. Prvi podaci o kultivaciji jabuke potiču iz Mesopotamije u drugom milenijumu p.n.e. Kada je Aleksandar Makedonski zavladao Persijom (oko 300. godine p.n.e.) uzgoj jabuke se proširio kroz grčki (helenski) svet. Teofrast je razlikovao slatku domaću i kiselkaste divlje vrste jabuke. Razvojem Rimskog carstva razvilo se i voćarstvo, a domaća jabuka se proširila ka zapadnoj i severnoj Evropi. Širenjem areala domaća jabuka dolazi u kontakt sa divljim vrstama roda Malus, pa dolazi do stvaranja različitih hibrida. Takođe je jako brzo zamenila u ishrani divlje vrste, tako da su one najpre potisnute a zatim verovatno i iščezle, što verovatno znači da jabuke koje su jeli Kelti, Franci, Gali i Stari Sloveni više ne postoje na planeti. Od XIII veka jabuke se uzgajaju širom Evrope. Tokom XVI i XVII veka kolonisti prenose jabuku u Ameriku, a kasnije i u Južnu Afriku. Krajem XVIII veka počinje uzgoj jabuke i u Australiji i na Tasmaniji.

U ishrani se najčešće koristi sveža, ali je veoma često sastojak različitih poslastica. Međutim, jabuka se ne koristi samo za pripremu slatkih jela. Često je i sastojak različitih, veoma ukusnih salata od povrća, ali i priloga uz različite vrste mesa, naročito divljači.

Jabuka je prava mala riznica sastojaka korisnih za ljudski organizam. Bogata je vodom, ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima, visokim sadržajem vitamina C i neznatno manjim sadržajem vitaminima A, E, B1, B2, B6 i beta-karotena. Sadrži i minerale – znatnu količinu kalijuma, zatim kalcijumum, fosfor, magnezijum i gvožđe.

Zahvaljujući velikom sadržaju ugljenih hidrata, posebno fruktozi i glukozi, jabuka snabdeva organizam energijom i sprečava umor i gubitak koncentracije. Iako je drugo voće mnogo bogatije vitaminom C, zahvaljujući kombinaciji i odnosu sastojaka u jabuci ona jača imunološki sistem i vrlo je delotvorna u borbi protiv virusa, bakterija i razornog uticaja slobodnih radikala. Takođe smanjuje rizik pojave karcinoma debelog creva, a zahvaljujući karotinu štiti od uticaja štetnih UV-zraka. Zahvaljujući sadržaju pektina i celuloze reguliše probavu i stabilizuje crijevnu floru. Jabuka pozitivno djeluje i na srce i krvotok, sprječava nakupljanje štetnih materija u krvi, snižava povišeni holesterol u krvi i sprečava začepljenje krvnih sudova, smanjujući tako rizik za pojavu tromboze i ateroskleroze. Zahvaljujući kalijumu stimuliše izlučivanje suvišne tečnosti iz organizma, pa se zato preporučuje i kod redukcionih dijeta. Kako je bogata vlaknima koja bubre u želucu stvara osjećaj sitosti i smanjuju apetit. Pozitivno utiče i na funkciju bubrega, jetre i žuči. Zahvaljujući kalcijuu i fosforu pozitivno deluje na izgradnju kostiju i zuba, a kako je bogata i fluorom sprečava karijes i jača i štiti desni i usnu floru. Polaganim žvakanjem jabuke čiste se zubi i uništavaju štetne bakterije u usnoj duplji.

Zahvaljujući visokom sadržaju ugljenih hidrata, jabuka snabdeva organizam energijom i sprečava umor i gubitak koncentracije. Kako sadrži i do 90% vode i nimalo masnoća, uspešno gasi žeđ i osvežava posle napornih treninga. Zahvaljujući serotoninu u podizanju raspoloženja uspešnija čak i od štanglice čokolade. Osim toga smiruje i ublažava neurozu i razdražljivost i dobrodošla je kao sredstvo za smirenje i uspavljivanje.

Vitamin B17 – Svet bez Raka

Rak je posledica hroničnog poremećaja metabolizma koji nastaje ako u ishrani nedostaje jedan vitalni sastojak.

Polazeći od ove pretpostavke američki biohemičar Ernst. T. Krebs sredinom prošlog veka izdvojio je hemijsku supstancu za koju se ispostavilo da može razoriti ćelije raka.

Reč je o vitaminu B17 (koji se takođe naziva amygdalin ili laetril).

Iako je Krebs kroz svoja istraživanja uspeo dokazati učinkovitost laetrila, celi koncept liečenja raka uz pomoć nekakvog ‘vitaminskog pripravka’ izvrgnut je ruglu i proglašen pukom besmislicom.

Po uobičajenom obrascu, FDA je ubrzo pokrenula masovnu kampanju protiv tog jeftinog i lako dostupnog leka, temeljenu na tvrdnji da je vitamin B17 izuzetno opasan, jer sadrži cijanid.

Pritom su, nekako, zaboravili spomenuti da hrana koju svakodnevno konzumiramo, takođe sadrži brojne prirodne otrove, pa smo još uvek živi i zdravi, zahvaljujući pukoj činjenici što su količine toksina koje unosimo u organizam, neškodljive za zdravlje.

Zabranama i zastrašivanju vezanim uz upotrebu vitamina B17 i nije se za čuditi, uzme li se u obzir koliko ljudi dobro živi na temelju prihoda od proizvodnje i prodaje farmaceutskih lekova za rak.

Srećom, među lekarima je bilo dovoljno entuzijasta koji su tokom proteklih godina u praksi uspeli potvrditi Krebsov koncept i tako izlečiti mnoge obolele.

Između ostalog, zanimljivo je spomenuti da je na temelju više istraživanja ustanovljeno kako Eskimi, pripadnici plemena Hunza, kao i pripadnici ostalih izolovanih zajednica sirom sveta, koji jedu hranu bogatu vitaminom B17, nikada ne obolevaju od raka.

Šta je vitamin B17

Vitamin B17 (laetril, amygdalin) je prirodni sastojak, koji se nalazi u mnogim namirnicama.

Amygdalin je prvi put otkriven 1830. u gorkom bademu. Ernst. T. Krebs, Jr. (1912 – 1996) je bio hemičar koji je prvi promovisao amygdalin kao lek protiv raka početkom 1950 g.

Vitamin B17 u većim količinama možete pronaći u…

divljim kupinama
trešnjama
ribizlama
košticama jabuke, kruške i šljive
košticama marelice, breskve i nektarine
bobu, mung dalu
gorkim bademima
indijskom oraščiću
australijskom orahu (macadamia)

U nešto manjim količinama ima ga u…

ogrozdu
grožđicama
dudu
dunji
jagodi
malini
semenkama lana
prosu, ječmu, heljdi
leći, crvenom pasulju, mahunama

Ipak, najveća koncentracija vitamina B17 je u semenkama marelice.

Kako vitamin B17 deluje na ćelije raka

Laetril se sastoji od 1 molekula benzaldehida, 1 molekula i 2 molekula glukoze.

Benzaldehid i cijanid su otrovni elementi, ali u spoju vitamina B17 s molekulima glukoze su inertni i nemaju toksično delovanje.

Da bi se cijanid i benzaldehid mogli osloboditi iz vitamina B17, potrebno je da dođu kontakt sa specifičnim enzimom beta-glikozidom (betaglucosidase). Ovaj enzim je prisutan svugde u ljudskom telu, ali najviše ga ima u celijama raka (do 3000 puta više).

Princip delovanja je jednostavan: celije raka za svoj rast trebaju ogromne količine energije, odnosno glukoze.

Kad unosite vitamin B17, celije raka apsorbuju molekule glukoze iz vitamina B17, as enzimom beta-glikozidom ‘otključavaju’ benzaldehid i cijanid iz vitamina B17, uzrokujući vlastitu smrt.

Zahvaljujući velikoj koncentraciji enzima beta-glikozida vitamin B17 je izrazito smrtonosan za celije raka, dok za ostale zdrave celije nije toksičan.

Princip rada vitamina B17 podseća na trojanskog konja: celije raka se polakome za glukozom, a kad je apsorbuju bivaju terminisane.

Kako koristiti vitamin B17

Za preventivu, dovoljno je redovno jesti hranu bogatu vitaminom B17. Na primer, pojedete li dnevno tri jabuke s košticama, snabdećete organizam dovoljnom količinom B17 za dnevne potrebe.

Što se konzumiranja semenki marelica tiče, zdrav razum nalaže da se odjednom ne pojede više nego što bismo pojeli svežih marelica.

Dakle, kad pojedete marelicu, razbijete košticu pa sažvačite i bademasto jezgro.Preporučuje se konzumirati 5-7 semenki marelica na dan.

Oboleli od raka tokom dana bi trebali uzimati jednu do dve semenke na sat, no najbolji rezultati postižu se konzumiranjem 3-5 semenki svakih sat vremena tokom dana.

Ipak, to uveliko varira od osobe do osobe, ovisno o telesnoj težini. Kao smernica, može se uzeti 1 semenka na svakih 4,5 kg. telesne težine.

Kao preventiva laetril je pokazao stopostotnu efikasnost, i šta je s obolelima? Mogu li se oni izlečiti uzimanjem vitamina B17?

Jeste, mogu, pod uslovom da njihovi vitalni organi dotad nisu nepopravljivo oštećeni prethodnim tretmanima, poput hemoterapije i zračenja.

Od Krebsova otkrića 1952 godine, do danas, beleži se na hiljade izlečenja maligne bolesti u terminalnoj fazi, uz pomoć laetrila. Većina njih opisana je u 30-tak objavljenih radova s potpisom uglednih lekara.

U terapijske svrhe laetril se može uneti u organizam konzumiranjem semenki ili ulja marelice, ili u tabletama i inekcijama laetrila.

B 17 uistinu bismo mogli nazvati vitaminskom bombom koja ima sposobnost razoriti celije raka, no ne smemo ispustiti iz vida da terapija tim vitaminom sama po sebi neće izliječiti rak, iz jednostavnog razloga što je pojava te bolesti posljedica ukupnog poremećaja metabolizma.

U skladu s tim, pri lečenju raka nužno je celi metabolizam dovesti u red.

Treba pripomoći ukupnom metaboličkom terapijom koja se temelji na unosu enzima i cinka. Bez enzima i cinka, lečenje laetrilom neće biti uspešno. Usto, preporučuje se uzimanje magnezijuma, selena, mangana, kao i vitamina C, A, E, B6, B9 i B12.

Često nas zdravstveni problemi teraju u potragu za prirodnim rešenjima. I tako, na vlastito čuđenje, često otkrivamo da su najbolja rešenja u pravilu najjednostavnija.

Ne preterujte sa vitaminima

Najbolja mera za sve je umerenost, a isto važi i za vitamine i minerale. Mnogi ljudi to ne znaju, ali i previše vitamina i minerala može da uzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme.

Omega3 masne kiseline
Ove zdrave masti štite zdravlje i produžavaju život. Ipak, ni omega3 masne kiseline nisu dobre u velikim količinama. Zašto? Narušavaju ravnotežu imuniteta, pa telo postaje nesposobno da se samo brani od različitih infekcija.

Vitamin C
Gotovo svemoguć: štiti imunitet, brže zaceljuje rane, ulepšava kožu, sprečava starenje i brojne bolesti. Ali, ako uzimate previše vitamina C, mogli biste da dobijete proliv, povraćanje, kiselinu… Pazite da ne unesete više od 2000 mg vitamina C dnevno.

Cink
Ovaj mineral nalazi se u svakoj ljudskoj ćeliji, jača imunitet i poboljšava zdravlje očiju, ali i reguliše metabolizam. Međutim, ako preterate s unosom cinka, očekuje vas vrtoglavica, glavobolje, umor, pojačano znojenje i halucinacije. Preporučena doza cinka je do 40 mg na dan.

Gvožđe
Gvožđe je važno, jer prenosi kiseonik do ćelija. Problem se najčešće javlja zato što neki ljudi nemaju dovoljno gvožđa, ali je i obrnuta situacija moguća. Gvožđe se taloži u tkivu i raznim organima poput srca i jetre, a to nije dobro. Vodite računa da dnevno ne unesete više od 45 mg.

Kalcijum
Kalcijum jača kosti, a služi i za normalno funkcionisanje srca, nerava i mišića. Ako preterate s njegovim unošenjem, mogu se javiti problemi s bubrezima i mekim tkivom. Previše kalcijuma nije moguće uneti putem hrane, ali jeste pomoć dodataka ishrani.