Ispostavilo se da dužina života životinja i čoveka direktno zavisi od urođene aktivnosti enzima superoksidizmutaze (SOD).
Nažalost, aktivnost ovog enzima se ne može regulisati spolja jer je genetski programirana. Ipak, na SOD odlazi svega 70% aktivnosti koje su usmerene na neutralizaciju opasnih kiseoničkih radikala.
Preostalih 30% odlazi na takozvane antioksidanse, čiji nivo može da se reguliše pomoću biološki aktivnih preparata. To su vitamini E, beta karoten, mikroelementi cink i selen i dr.
Čak liječnici ovisnici o kuhanoj hrani priznaju da mnogi vitamini uništeni vatrom, posjeduju bakterijalne osobine. Zbog toga životinje koje se hrane na smetlištima nisu ni blizu toliko podložne zarazama kao ljudi.
Julija Tarbat nutricionista i motivacioni trener odlučila je da tokom 12 dana jede isključivo banane kako bi detoksikovala ceo organizam.
Kako kaže, banane su same po sebi jako kvalitetno voće, koje iako je kalorično, sadrži I fruktozu, saharozu i glukozu, ali i vlakna, a upravo ova kombinacija čini da osećaj sitosti dugo traje. Prvo što je primetila bilo je veliko olakšanje u stomaku i „tiho” varenje.
Imala sam osećaj da uopšte nemam stomak, jer su creva tako mirno radila. Takođe sam primetala da sam mnogo opuštenija, nisam osećala nikakav stres što je bilo veoma opuštajuće. Bila sam pozitivnija i kreativnija – kaže Julija.
Prema njenim rečima, pored brojnih blagodeti, primetila je i da je mnogo bolje koncentrisanja i da ima oštriji fokus.
Po prvi put u životu jedan dan mi je bio dovoljan da završim sve svoje obaveze. Nisam bila napeta i mogla sam da se fokusiram na bilo koji zadatak – govori Julija kojoj se u ovom eksperimentu pridružio i njen suprug Pol.
Pol i Julija inače su vegani, pa im ova dijeta nije teško pala, a kako imaju i svoju farmu na kojoj uzagajaju voće i povrće, što im olakšava pripremu obroka.
Pre promene režima ishrane, Julija je patila od povišenog šećera u krvi, digestivnih problema, kandide, depresije i hormonskog disbalansa, a dugi niz godina nije bila u mogućnosti da se ostvari kao majka.
Nakon što je napravila ove radiklalne promene, kako kaže, zdravlje joj se dosta popravilo, a rodila je i dete.
Međutim, ne bi se svi lekari i nutricionisti složili sa ovakvim načinom ishrane. Iako presne namirnice (voće i povrće) imaju manje soli, a bogate su vlaknima, sa druge strane, neke namirnice ukoliko se konzumiraju presne mogu da budui i kontraproduktivne.
Karfiol, prokelj i brokoli narušavaju rad štitne žleze, pa osobe koje imaju problema sa štitnjačom ne bi trebalo da konzumiraju ove namirnice. Takođe, osobe koje jedu isključivo presnu hranu skloniji su nedostatku vitamina B12, gvožđa, cinka i kalcijuoma što dovodi do anemiji i zato se ovakav način ishrane ne preporučuje starijim ljudima, trudnicama, porodiljama i deci.
U svakom slučaju, pre nego što se odlučite na radikalne promene po pitanju režima ishrane, dobro se informišite kod lekara i nutricioniste i prekontrolišite svoje zdravlje.
Iako možda zvuči čudno, postoje određeni problemi koje banane rešavaju bolje od pilula. Banana nije samo ukusna, već je i dobra za naše zdravlje zato što sadrži velike količine vitamina, proteina i brojnih drugih nutrijenata.
Banane su odličan čuvar zdravlja, Foto: Profimedia.rs
Nedavne studije pokazale su da banane nisu samo dobre za naše zdravlje, već i povećavaju snagu tela i kontrolišu ženske menstruacije jer se brinu o njihovom zdravlju.
S obzirom da sadrže velike količine vlakana, banane nas čuvaju od bolesti.
Ovih 10 problema će banane rešiti bolje od pilula:
1. Banana je vrlo dobar izvor energije s obzirom da nam je pruža odmah nakon što je pojedemo, i to je razlog zašto ih konzumiraju sportisti.
2. Banana je jako dobra u smanjenju stresa. Ona sadrži aminokiseline koje nas drže smirenim i srećnim. A tu su i kalcijum i magnezijum koji nas štite od depresije.
3. Banana je takođe dobra i za srce jer sadrži visok nivo kalcijuma i jako malo soli i samim tim pomaže kod visokog krvnog pritiska.
4. Banana dnevno će povećati i snagu memorije.
5. Dobra je i za anemične pacijente zato što sadrži dosta gvožđa koje povećava nivo hemoglobina u krvi.
6. Banana takođe vrši regulaciju hormona u telu.
7. Pomaže i trudnicama jer održava nivo šećera i tako smanjuje jutarnju mučninu.
8. Usled visoke hranjive vrednosti u stanju je da kontroliše kiselinu u želucu. Banana takođe stvara poseban sloj u stomaku koji smanjuje šansu od dobijanja čira na želucu.
9. Poseduje i vitamine, a njih 6 održavaju nivo glukoze u krvi.
10. Usled velike količine vlakana, banana ujutro će sprečiti probleme sa konstipacijom.
Metastaze raka posjeduju deset puta više bjelančevine od normalnih stanica. Tijelo napadnuto rakom ne zna više kamo s čitavim bjelančevinskim teretom; radi toga stvara vrećice, da bi se nekako riješilo suvišnog otpada.
Paulingu su desetljećima njegovi kolege prigovarali da vitaminom C samo proizvodi bubrežne kamence i loš urin. Taj je američki biokemičar uspio svojim kritičarima dokazati da 85 posto dodatno davanog vitamina C ostaje u tijelu, a samo se 15 posto izlučuje urinom. Na taj način organizam stalno raspolaže velikom zalihom vitamina C, a ne stvaraju se ni bubrežni kamenei. Naprotiv – funkcija bubrega se unošenjem mnogo vitamina C znatno poboljšava. Pauling je dalje ustanovio da poslije redovitog uzimanja velikih količina vitamina C nije patio ni od prehlada ni od probavnih smetnji.
Nedovoljan unos nekog vitamina ili minerala može organizam izbaciti iz ravnoteže i prouzrokovati i neke zdravstvene probleme. Kako biste to sprečili donosimo popis vitamina i minerala i listu namirnica koje vam ih mogu pružiti u dovoljnoj količini
Vitamini i minerali su preko potrebni za zdravo funkcionisanje organizma jer učestvuju u različitim biohemijskim procesima. Budući da ih naše telo ne može samo sintetizirati, moramo ih unositi u organizam hranom ili
dodacima (suplementima).
Nedostatak vitamina i minerala često dovodi do bolesti, ali i prevelik unos može imati negativan efekat.
Vitamine delimo u dve grupe:
1. vitamini topivi u mastima (A, D, E i K vitamin)
2. vitamini topivi u vodi (vitamin C, skupina vitamina B, folna kiselina)
– Vitamini topivi u mastima mogu se dugo zadržati u organizmu i nakupljaju se u njemu pa ih treba oprezno uzimati da ne dođe do hipervitaminoze.
– Vitamini topivi u vodi ne mogu se značajno uskladištiti u organizmu, brzo se izlučuju i rok trajanja im je kraći pa ih moramo svakodnevno uzimati hranom.
Koje namirnice sadrže potrebne vitamine?
– Vitamin B1: integralne žitarice, testenina i hleb, kvasac, mleko, jetra, riba,
prečurke, povrće, voće, orasi, bademi, soja, smeđi pirinač
– Vitamin B2: mleko i mlečni proizvodi, meso, jetra, soja, žitarice, razno voće i povrće
– Vitamin B3: kvasac, kikiriki, meso, riba, jetra, cela zrna žitarica
– Vitamin B6: meso, jetra, kvasac, riba, grašak, spanać, sočivo, soja, jaja, banane, kikiriki
– Vitamin B12: jetra, bubreg, školjke, riba, jaja, mleko, sirevi
– Vitamin C: šipak, paprika, kelj, brokoli, spanać, prokelj, kiseli kupus,
paradajz, pomorandža, limun, crna ribizla, jagode, mandarine
“Iako su u organizmu potrebni u vrlo malim količinama, naučnici smatraju da su minerali čak i važniji od vitamina”
– Vitamin A: jetra, sir, punomasno mleko, morska riba, šargarepa, peršun, spanać, kelj, brokoli, endivija, dinje, marelice
– Vitamin D: riblje ulje, riba, mleko i mlečni proizvodi, žumance, kvasac, jetra
– Vitamin E: biljna ulja, suncokretovo ulje, bademi, kikiriki, jaja, mleko, pšenične klice, različito voće i zeleno lisnato povrće
Iako su u organizmu potrebni u vrlo malim količinama, poneki naučnici smatraju da su minerali čak i važniji od vitamina, jer telo može da sintetiše i neke vitamine, ali nijedan mineral.
Minerali su nosioci životnih funkcija, neobično važni za biohemijske procese. Za normalan rad organizma potrebno je oko osamnaest zasad poznatih minerala.
Koje namirnice sadrže potrebne minerale?
– Folna kiselina: jetra, bubrezi, zeleno lisnato povrće, kvasac, orasi – Bakar: suncokret, kikiriki, soja, kvasac, bademi, susam, grašak
– Cink: ostrige, govedina, sir, soja, tunjevina, pivski kvasac
– Kobalt: školjke, riba, crveno meso, mleko, soja
– Mangan: raž, ječam, spanać, grašak, zelena salata, zob
– Fluor: pirinač, luk, soja, spanać, krompir, kelj, mleko
– Natrijum: usoljene namirnice
– Gvođže: zob, grašak, soja, ostrige, goveđa i teleća jetra
– Jod: bakalar, haringa, školjke, rakovi
– Magnezijum: lisnato povrće, bademi, smeđi pirinač, zob
U kafi nema nikakvih zdravih sastojaka i ona služi samo kao sredstvo za stimulaciju, za trošenje unutrašnjih rezervi tela, posle čega se osećamo još umorniji i željniji da uzmemo sledeću dozu. U stvari formula zavisnosti je ista kao i kod jos jacih droga poput heroina. Kafa nije ništa drugo nego slaba droga koju čovek izima čiste savesti, jer to čini i većina čovečanstva. Sve to ima jako negativno psihofarmakolosko delovanje na um i karakter pored unistavanja zdravlja,
posle njenog delovanja smo jos umorniji, i ulazimo u zacarani krug sa sve vecom konzumacijom i zavisnoscu.
Kofein povišava nivo adrenalina u krvi što dovodi do masivnog povećanja nivoa holesterola, i to na kraju ima kao posledicu arteriosklerozu s pratećom prezakiseljenošću. Zrna kafe su tako otrovna da se prilikom gajenja kafe prikupljaju s tla da se same biljke kafe ne bi zatrovale. Čak i u slučaju da se zrno kafe oslobodi kofeina, ostali otrovi i kiseline ostaju, pri cemu se u kafi sada nalaze jos i dodatne kiseline kojima se kofein uklanja i koje su sada u zrnima zauzele mesto koje je on imao.
Ako već želite da nešto pijete, onda pijte kafu od ječma i cikorije s mlekom od badema, ječma ili rize eventualno s malo melase ili stevije, na kraju obroka. Jos jednom zelim da vas upozorim da je vecina soje nezavisno od deklaracije (kancerogena) genski manipulisana. Isto morate izbegavati takva biljna mleka koji imaju dodat kalcijum i vitamin B12. I kakao je nezdrav, jer sadrži sastojke iz porodice kofeina, ali malo manje nego kafa. Osim toga mogu se u prodavnicama zdrave hrane dobiti “čokoladni” namazi bez kakaa i mleka npr od badema i drugih oraha, kao zamena za Nutellu ako već s vremena na vreme želite da pojedete nešto slatko. Ako pijete zeleni ili crni indijski čaj dobijate otrovne teine, tako da su uprkos nekim dobrim sastojcima skoro jednako štetni kao i kafa, jedino sto ne zakiseljavaju telo kao ona. Ali i to je relativno kada uzmemo da je vecina otrovnog zelenog caja prosla jos kroz kroz posebno unistavajucu vrstu vrenja koja pravi dodatne otrove.
Važnost prirodnih vitamina i minerala je dobro poznata.
Optimalan i uravnotežen unos vitamina, minerala i ostalih nutrijenata osigurava zdravlje i vitalnost organizma.
Kada je riječ o vitaminima, svi su od podjednake važnosti, a svaki od njih je zadužen za određenu funkciju u organizmu.
Jedan od najcjenjenijih i najproučavanijih je vitamin C.
Prva i najčešća asocijacija vezana uz ovaj vitamin je njegovo djelovanje na gripu i prehladu, no njegovi pozitivni učinci na organizam daleko su veći od toga.
Vitamin C prvi je otkrio i opisao mađarski biokemičar i nobelovac dr.Albert Szent-Gyorgyi, koji je za ovo izuzetno otkriće 1937. godine dobio Nobelovu nagradu za medicinu.
Ovaj višestruko koristan vitamin igra vrlo važnu ulogu u mnogim f unkcijama organizma.
Ljekovita svojstva vitamina C
Vitamin C je snažan imunostimulator i velik saveznik u borbi protiv virusnih i bakterijskih infekcija.
Kao moćan antioksidans sposoban je neutralizirati štetne slobodne radikale i tako doprinijeti čišćenju organizma od toksina i teških metala.
Primjerice, od velike je pomoći u neutralizaciji nitrozamina, potencijalno opasne i kancerogene tvari prisutne u suhomesnatim proizvodima.
Uspješno pomaže u apsorpciji željeza iz hrane.
Potreban je za sintezu kolagena, prirodnog proteina koji je odgovoran za strukturu kože, mišića, kostiju, tetiva i ligamenata.
Važan je i u procesu zacjeljivanja rana, jer je stvaranje kolagena neophodno za regeneraciju oštećenih površina kože.
Doprinosi zdravlju zuba i desni, sprečava krvarenje desni i pojavu skorbuta.
Izuzetno povoljno djeluje na dobre bakterije u našim crijevima, a istovremeno pospješuje uništavanje štetnih bakterija i virusa.
Istraživanja svjedoče da vitamin C može smanjiti rizik od nekolikih vrsta raka, kao i srčanih oboljenja.
S obzirom na to da je prirodni antihistaminik, značajna je i njegova uloga u borbi protiv alergija i bolesti dišnih putova.
U suradnji s folnom kiselinom i vitaminom B12 potiče proizvodnju crvenih krvnih stanica, čija je zadaća prijenos kisika iz pluća u sve dijelove tijela.
Najvažnije funkcije vitamina C:
jača imunološki sustav
čuva zdravlje srca i krvnih žila
pomaže u zacjeljivanju rana
čisti organizam od toksina i teških metala pomaže u borbi protiv astme i alergija održava zdravlje zubi i kostiju
ublažava stres
suzbija inf ekcije urinarnog trakta pospješuje apsorpciju željeza
čuva vid i oči
pomaže u razgradnji kolesterola
regulira rad hormona
Važnost prirodnog vitamina C
U današnje vrijeme tržište je preplavljeno umjetnim inačicama važnih vitamina i minerala.
Zabrinjava i manjak svijesti o razlici između prirodnih i sintetičkih vitaminskih pripravaka.
Vitamin C se često naziva i askorbinska kiselina, što dovodi do njihovog poistovjećivanja.
No, važno je naglasiti da je askorbinska kiselina samo dio prirodnog vitamina C, koji u svom sastavu ima i druge korisne sastojke; bioflavonoide, rutin, tirozinazu, co-enzime.
Svi oni zajedno stvaraju vrijednost vitamina C i pridonose njegovim pozitivnim učincima na organizam.
Upravo spomenuti sastojci tvore razliku između prirodnog i sintetičkog vitamina C, koji nije ništa drugo nego kemijski sintetizirana askorbinska kiselina.
Osim toga što sintetička askorbinska kiselina nije istovjetna vitaminu C dobivenom iz prirodnih izvora, postoji još jedan upozoravajući podatak.
Najveći proizvođač askorbinske kiseline je Kina, a čak 90% iste se proizvodi iz GMO kukuruza. Nije li to sasvim dovoljno za oprez i sumnju u zdravstvene dobrobiti sintetičkog vitamina C ?
Prirodni izvori vitamina C
Najizdašniji prirodni izvori vitamina C su voće i povrće.
Od voća bogatog ovim dragocjenim nutrijentom posebno se izdvajaju:
limun, acerola i aronija acai, mandarina i naranča šipak, jagoda i višnja malina, marelica i borovnica brusnica, crni ribiz i kivi mango, ananas i papaja lubenica, dinja i šljiva grožđe, jabuka i grejp
Povrće bogato vitaminom C:
zelena i crvena paprika brokula i cvjetača krumpir i kupus
repa i rajčica
kelj i špinat
bijeli i crveni luk
patlidžan i mrkva
krastavac i salata
ostalo zeleno lisnato povrće
Od prirodnih dodataka prehrani, preporučujemo vam proizvode koji sadrže prirodni vitamin C iz aronije, šipka camu camu, acerole ili acai.
Od takvih prirodnih i kvalitetnih proizvoda posebno izdvajamo Super C Antioksidant koji sadrži 100% prirodni i termički neobrađeni vitamin C iz 4 vrsta voća.
Sačuvajte vrijednost nutrijenata
Da biste očuvali vrijednost svih nutrijenata, po mogućnosti jedite svježe i minimalno obrađene namirnice. Termički obrađeno voće ili povrće, kao i ono koje predugo stoji u hladnjaku, gubi znatnu količinu vitamina. Umjesto kuhanja u vreloj vodi obrađujte namirnice kuhanjem na pari ili pirjanjem.
Ako ipak kuhate voće i povrće, koristite manju količinu vode.
Budući da se C vitamin prilikom kuhanja otpušta u vodu, tekućinu u kojoj se kuhalo povrće nemojte bacati nego iskoristite za pripremu juha, umaka ili variva.
Imajte na umu da količina vitamina, minerala i ostalih hranjivih sastojaka u namirnicama varira ovisno o klimatskom području i o kvaliteti tla na kojem je biljka uzgojena pa prije kupovine provjerite njihovo porijeklo.
Preporučene dnevne doze
Znanstvenici imaju podijeljena mišljenja o preporučenim količinama vitamina C. Prije nekoliko godina preporučeni dnevni unos vitamina C bio je oko 60 mg.
Danas se zagovara količina od 60 do 90 miligrama, s tendencijom povećanja u skorijoj budućnosti na 100 do 200 mg.
Pušačima se preporučuje još veći unos, kako bi neutralizirali negativne učinke nikotina. Pojedini znanstvenici preporučuju znatno veće količine ovog vitamina.
Tako se njihove preporuke kreću od 400 mg/dan (Linus Pauling), 1000 mg/dan (Roc Ordman), do čak 6000-12000 mg/dan (Thomas E. Levy).
Linus Pauling, cijenjeni američki kemičari i biokemičar, dobitnik 50 počasnih doktorata i dvostruki nobelovac zalagao se za pojačan unos vitamina C radi prevencije i liječenja mnogih bolesti.
Osobno je unosio od 6000 do 18000 mg na dan, smatrajući da velike količine ovog vitamina pridonose zdravlju, energičnosti i vitalnosti.
Mađarskom biokemičaru Albertu Szent-Györgyiu dugujemo zahvalnost, jer mu je 1928. uspjelo izolirati vitamin C iz limunske kiseline. Za njegov mu je rad bila odana čast 1937. godine, kad je postao dobitnikom Nobelove nagrade. Zašto njegovo djelovanje nije poznatije poslije toliko vremena? Napola informirani znanstvenici osjetili su potrebu da upozore na moguće bubrežne kamence i druge nepoželjne nuspojave.
Tek su Pauling i njegovi nasljednici mogli pokusima na sebi obeskrijepili brojne protuargumente. Pauling je u svrhu pokusa uzimao dulje vrijeme do 50 grama (= 50000 miligrama.) dnevno i tako mogao uvjeriti i posljednje skeptike u bezazlenost vitamina C. U međuvremenu postoji toliko mnogo rezultata ispitivanja da se sada može sigurno reći: vitamin C nije ni u većim količinama toksičan.
