Category: Vitamini

Može Li Vitamin E Spasiti Svoje Imunološke Stanice?

Kada je vaše tijelo je u okviru oksidativnog stresa, vaš imunološki sustav dobiva slabiji.Izloženost UV zračenja, onečišćenja zraka, pušenje i pijenje alkohola su svi poznati da uzrokuju oksidativni stres i oslobađanje slobodnih radikala.

Po prvi put, istraživači su pokazali da su veće doze vitamina E može ublažiti stres na imunološke stanice.

Tcell2_1170-770x440

Kad god virus ili drugi uzročnik ulazi u naše tijelo, određenu klasu imunoloških stanica-T stanice-skok u akciju, brzo rastućim.

Jedna potklasa tih stanica, CD8 + T-stanice, uklanjanje virusa ubijanje stanica je inficirane.Druge T stanice, poznat kao CD4 + T-stanica, koordiniraju imuni odgovor na sve vrste patogena. To su generali u vojsci imunološkog sustava.

No, tjedan dana može proći prije ove T stanice počnu uzimati svoj danak na virus, jer se u ranim fazama infekcije premalo T stanice su u stanju prepoznati određeni uzročnik.

Samo jednom su imali “neprijateljske kontakt” to ti malo “izviđačke” stanice počnu dijeliti, tvoreći “klonove” od sebe. Sa stanice dijeljenjem svakih osam do dvanaest sati, to traje nekoliko dana okupiti Strike Force stanica u stotinama tisuća: dovoljno da svlada infekciju.

Međutim, to imuni odgovor ne radi ako je značajna oksidativni stres oštećenja T stanice i lišavajući tijelo alate da treba da ih popraviti, prema novoj studiji objavljenoj u časopisu Journal of Experimental Medicine .

Ako su imunološke stanice nemaju popravak enzim Gpx4 (ili je neispravan), T stanice odumiru jer podijeliti, što znači da imunološki sustav ne može eliminirati uzročnika i infekcija postane kronična. To je enzim odgovoran za popravak oksidativnog oštećenja stanične membrane.

13930714-111333-60998675

VITAMIN E ZA SPAŠAVANJE

Prilikom ispitivanja miševi čiji imunološki stanice nedostajalo popravak enzim, istraživači pod vodstvom Manfred Kopf, profesor na Institutu za molekularnu zdravstva ETH Zurich, uspjeli spasiti imunociti stanične smrti miješanjem visoku dozu vitamina E u životinjama ‘ hrana.

To je bilo dovoljno antioksidansa u zaštiti T stanica ‘stanične membrane od oštećenja, tako da oni mogu umnožiti i uspješno odbijati virusnu infekciju. Na 500 miligrama po kilogramu mišjeg hrane, ta količina vitamina E je deset puta veća nego što je prisutan u standardiziranom normalnom hranom.

Istraživači su pokazali to na način mišjem modelu na životinjama u kojima gen Gpx4 može biti deaktivirani ili stanično posebno ili u odabranom trenutku. Ovi miševi su razvili istraživači na Helmholtz Zentrum München. ETH znanstvenici tada promijenio miša liniju, tako da je gen Gpx4 bio neaktivan samo u T-stanica ili nekim fagocita.

MOŽE LI VITAMIN U TABLETAMA POMOĆI?

“Korist od vitaminskih tableta je kontroverzna tema”, kaže Kopf. Uz malo znanstvenih dokaza još što jak razlog za vitaminskih dodataka, osjetio je njihovo istraživanje je sve zanimljivije, jer se pokazalo učinkovitost vitamina E.

“Naš rad pokazuje da čak i genetski defekt u većem dijelu stanici u antioksidativnog strojeva može se nadoknaditi isporuku visoke doze vitamina E. To je novi i iznenađujući.”

Kopf smatra Znakovito je da imunološke stanice doživjeti istu vrstu smrti kao određene vrste stanica raka, kada tretirana s citostaticima droge, te suci tu činjenicu da su od znanstvene vrijednosti. Poznat kao ferroptosis, ova vrsta programirane smrti stanica prvi put je opisan u znanstvene publikacije u 2012. godini.

“Mi smo prvi koji pokazuju da je oksidativni stres uzrokuje stanice imunološkog sustava kako bi doživjeti istu vrstu smrti kao stanica raka”, kaže on.

Što Kopf još nije siguran u ono što utjecaj rezultati njihove studije će imati na ljudsko zdravlje.On smatra da su ljudi s normalnom razinom zdravlja i uravnotežene prehrane ne treba vitaminskih dodataka. No, dodatak vitamina E i drugih antioksidanata liposolubilnih dobro moglo imati smisla u slučaju oksidativnog stresa, koji se može pojaviti u svakodnevnim situacijama, kao što su infekcije ili izlaganja UV svjetlu.

Pacijenti s određenim neurodegenerativnih bolesti ili dijabetes pate masivni oksidativni stres, te u tim slučajevima antioksidansi mogu biti vrijedan dodatak njihovom liječenju. Kako visoka doza bi trebala biti nešto Kopf ne može reći na temelju rezultata ovog istraživanja. To nije nešto što analizirati, s obzirom da je istraživanje provedeno je pomoću modela miša.

Mono Dijeta

Uspiješ li uvijek jesti samo jednu vrstu hrane po obroku, brže ćeš se nasititi i biti vitak: na primjer samo trešnje, samo jagode, samo jabuke, samo kruške itd. 50 posto miješane hrane znači upola goru probavu. Unutra i van mora se odvijati blago – bez pomoćnih sredstava i naprezanja, te bez pritiskivanja na želudac i trbuh. Čovjek je po svojim urođenim osobinama ljubitelj slastica, otuda neumjerena, često gotovo ovisnička težnja za slatkim, koja se osobito očituje u djece. Slatko, ukusno voće, a zimi sušeno voće, mogu potpuno zadovoljiti tu želju. Izolirani su šećeri i brašna – otimači vitamina.

Citat Nobelovca

Natrijum askorbat je vitamin C u obliku soli. Dijetetski je proizvod – dodatak ishrani. Jedini je oblik sintetskog vitamina C kojeg organizam može da apsorbuje u potpunosti (askorbinska kiselina može samo da zakiseli čaj).

NATRIJUM ASKORBAT je, apsolutno, neophodan u održavanju života u svim živim organizmima i kad organizam nije u stanju sam da ga proizvede mora da se unosi oralno (kroz hranu ili u obliku dodatka ishrani) – što je slučaj kod ljudi.
Dr Linus Pauling (dva puta dobitnik Nobelove nagrade) izjavio je:

“Kada bi većina ljudi uzimali 5 – 10 gr ascorbata dnevno,
doživeli bi duboku starost u najboljem zdravlju”.

Smatra se jedinim pravim suplementom u sprečavanju i tretiranju kardiovaskularnih bolesti. Neophodan je kod upotrebe B17, a kod raka kože omogućava izuzetno brzo zarastanje rana. I kod kožnih alergijskih reakcija pokazao se kao vrlo efikasan u otklanjanju posledica. Kod raka probavnih organa direktno ubija tumorske ćelije

Kruška (Pyrus communis)

Kruške pripadaju porodici ruža i srodne su jabukama i dunjama. Postoji oko hiljadu sorti, različitih po veličini, obliku, boji, ukusu. Istorija planskog uzgoja krušaka je veoma duga. Najpre su se uzgajale u južnim krajevima centralne Azije odakle su se širile po celom svetu. Ove sočne, slatke i ukusne plodove Homer je u Odiseji prozvao “dar bogova”, a dvor Luja XIV smatrao ih je simbolom luksuza. Danas su najveći prouzvođači krušaka Kina, Rusija i Italija.

Kruške se, kao i jabuke, najčešće konzumiraju sveže, ali se mogu koristiti i za pripremu kolača, cediti u sokove, a kuvane kruške izvrsno idu i uz slana jela, kao prilog mesu, posebno od divljači i patke, ali i uz dinstana jela od teletine. Mogu se konzervirati sa šećerom, u obliku kompota i džema, ili sa sirćetom, uz dodatak semenki gorušice i rena.

Energetska vrednost 100 g sveže kruške iznosi 58 kalorija. Od minerala u kruškama se nalaze kalcijum, gvožđe, magnezijum, fosfor, cink, bakar, mangan i fluorid.Bogate su vitaminima C, B6, i K, tiaminom, riboflavinom, niacinom i pantotenskom kiselinom. Bogate su dijetnim vlaknima i fitosterolom.

Kruške su dobar izvor dijetnih vlakana koja pozitivno djeluju na zdravlje probavnog i kardiovaskularnog sistema. Sadržaj antioksidanata u kruškama pomaže u zaštiti od štetnog delovanja slobodnih radikala, čime se jača imunološki sistem. U današnje vreme, kada su alergije vrlo rasprostranjene, dobro je znati da su kruške hipoalergena hrana. Stručnjaci naročito preporučuju da se prilikom uvođenja voća u prehranu male dece prvo daju kruške. Kruške su se pokazale delotvornim kod snižavanja krvnog pritiska i smanjuja rizika od pojave moždanog udara. Sok od kruške je odličan izvor energije zahvaljujući prirodnom voćnom šećeru fruktozi i levulozi, pa je prikladan i za dijabetičare. Zahvaljujući svom osvežavajućem delovanju, sok od kruške može olakšati i groznicu. Osim toga kruške sadrže i neke sastojke koji ublažavaju razna upalna stanja.

Jabuka (Malus Pumila)

Domaća jabuka (Malus domestica Borkh.) je verovatno hibridnog porekla, a nastala je u centralnim delovima Azije. Njoj najsrodnija vrsta, Malus sieversii, još uvek se može naći na planinama Kazahstana, Kirgistana, Tadžikistana i nekim delovima Kine, na visinama između 1200 i 1800 m n.v. Verovatno su trgovački karavani doprineli rasprostiranju jabuke van domovine. Postoje arheološki primerci jabuka iz Anadolije koji su stari nekih 8500 godina, mada se još uvek sa sigurnošću ne može govoriti otkuda tu jabuke i da li su ih ljudi uzgajali. Prvi podaci o kultivaciji jabuke potiču iz Mesopotamije u drugom milenijumu p.n.e. Kada je Aleksandar Makedonski zavladao Persijom (oko 300. godine p.n.e.) uzgoj jabuke se proširio kroz grčki (helenski) svet. Teofrast je razlikovao slatku domaću i kiselkaste divlje vrste jabuke. Razvojem Rimskog carstva razvilo se i voćarstvo, a domaća jabuka se proširila ka zapadnoj i severnoj Evropi. Širenjem areala domaća jabuka dolazi u kontakt sa divljim vrstama roda Malus, pa dolazi do stvaranja različitih hibrida. Takođe je jako brzo zamenila u ishrani divlje vrste, tako da su one najpre potisnute a zatim verovatno i iščezle, što verovatno znači da jabuke koje su jeli Kelti, Franci, Gali i Stari Sloveni više ne postoje na planeti. Od XIII veka jabuke se uzgajaju širom Evrope. Tokom XVI i XVII veka kolonisti prenose jabuku u Ameriku, a kasnije i u Južnu Afriku. Krajem XVIII veka počinje uzgoj jabuke i u Australiji i na Tasmaniji.

U ishrani se najčešće koristi sveža, ali je veoma često sastojak različitih poslastica. Međutim, jabuka se ne koristi samo za pripremu slatkih jela. Često je i sastojak različitih, veoma ukusnih salata od povrća, ali i priloga uz različite vrste mesa, naročito divljači.

Jabuka je prava mala riznica sastojaka korisnih za ljudski organizam. Bogata je vodom, ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima, visokim sadržajem vitamina C i neznatno manjim sadržajem vitaminima A, E, B1, B2, B6 i beta-karotena. Sadrži i minerale – znatnu količinu kalijuma, zatim kalcijumum, fosfor, magnezijum i gvožđe.

Zahvaljujući velikom sadržaju ugljenih hidrata, posebno fruktozi i glukozi, jabuka snabdeva organizam energijom i sprečava umor i gubitak koncentracije. Iako je drugo voće mnogo bogatije vitaminom C, zahvaljujući kombinaciji i odnosu sastojaka u jabuci ona jača imunološki sistem i vrlo je delotvorna u borbi protiv virusa, bakterija i razornog uticaja slobodnih radikala. Takođe smanjuje rizik pojave karcinoma debelog creva, a zahvaljujući karotinu štiti od uticaja štetnih UV-zraka. Zahvaljujući sadržaju pektina i celuloze reguliše probavu i stabilizuje crijevnu floru. Jabuka pozitivno djeluje i na srce i krvotok, sprječava nakupljanje štetnih materija u krvi, snižava povišeni holesterol u krvi i sprečava začepljenje krvnih sudova, smanjujući tako rizik za pojavu tromboze i ateroskleroze. Zahvaljujući kalijumu stimuliše izlučivanje suvišne tečnosti iz organizma, pa se zato preporučuje i kod redukcionih dijeta. Kako je bogata vlaknima koja bubre u želucu stvara osjećaj sitosti i smanjuju apetit. Pozitivno utiče i na funkciju bubrega, jetre i žuči. Zahvaljujući kalcijuu i fosforu pozitivno deluje na izgradnju kostiju i zuba, a kako je bogata i fluorom sprečava karijes i jača i štiti desni i usnu floru. Polaganim žvakanjem jabuke čiste se zubi i uništavaju štetne bakterije u usnoj duplji.

Zahvaljujući visokom sadržaju ugljenih hidrata, jabuka snabdeva organizam energijom i sprečava umor i gubitak koncentracije. Kako sadrži i do 90% vode i nimalo masnoća, uspešno gasi žeđ i osvežava posle napornih treninga. Zahvaljujući serotoninu u podizanju raspoloženja uspešnija čak i od štanglice čokolade. Osim toga smiruje i ublažava neurozu i razdražljivost i dobrodošla je kao sredstvo za smirenje i uspavljivanje.

Vitamin B17 – Svet bez Raka

Rak je posledica hroničnog poremećaja metabolizma koji nastaje ako u ishrani nedostaje jedan vitalni sastojak.

Polazeći od ove pretpostavke američki biohemičar Ernst. T. Krebs sredinom prošlog veka izdvojio je hemijsku supstancu za koju se ispostavilo da može razoriti ćelije raka.

Reč je o vitaminu B17 (koji se takođe naziva amygdalin ili laetril).

Iako je Krebs kroz svoja istraživanja uspeo dokazati učinkovitost laetrila, celi koncept liečenja raka uz pomoć nekakvog ‘vitaminskog pripravka’ izvrgnut je ruglu i proglašen pukom besmislicom.

Po uobičajenom obrascu, FDA je ubrzo pokrenula masovnu kampanju protiv tog jeftinog i lako dostupnog leka, temeljenu na tvrdnji da je vitamin B17 izuzetno opasan, jer sadrži cijanid.

Pritom su, nekako, zaboravili spomenuti da hrana koju svakodnevno konzumiramo, takođe sadrži brojne prirodne otrove, pa smo još uvek živi i zdravi, zahvaljujući pukoj činjenici što su količine toksina koje unosimo u organizam, neškodljive za zdravlje.

Zabranama i zastrašivanju vezanim uz upotrebu vitamina B17 i nije se za čuditi, uzme li se u obzir koliko ljudi dobro živi na temelju prihoda od proizvodnje i prodaje farmaceutskih lekova za rak.

Srećom, među lekarima je bilo dovoljno entuzijasta koji su tokom proteklih godina u praksi uspeli potvrditi Krebsov koncept i tako izlečiti mnoge obolele.

Između ostalog, zanimljivo je spomenuti da je na temelju više istraživanja ustanovljeno kako Eskimi, pripadnici plemena Hunza, kao i pripadnici ostalih izolovanih zajednica sirom sveta, koji jedu hranu bogatu vitaminom B17, nikada ne obolevaju od raka.

Šta je vitamin B17

Vitamin B17 (laetril, amygdalin) je prirodni sastojak, koji se nalazi u mnogim namirnicama.

Amygdalin je prvi put otkriven 1830. u gorkom bademu. Ernst. T. Krebs, Jr. (1912 – 1996) je bio hemičar koji je prvi promovisao amygdalin kao lek protiv raka početkom 1950 g.

Vitamin B17 u većim količinama možete pronaći u…

  • divljim kupinama
  • trešnjama
  • ribizlama
  • košticama jabuke, kruške i šljive
  • košticama marelice, breskve i nektarine
  • bobu, mung dalu
  • gorkim bademima
  • indijskom oraščiću
  • australijskom orahu (macadamia)

U nešto manjim količinama ima ga u…

  • ogrozdu
  • grožđicama
  • dudu
  • dunji
  • jagodi
  • malini
  • semenkama lana
  • prosu, ječmu, heljdi
  • leći, crvenom pasulju, mahunama

Ipak, najveća koncentracija vitamina B17 je u semenkama marelice.

Kako vitamin B17 deluje na ćelije raka

Laetril se sastoji od 1 molekula benzaldehida, 1 molekula i 2 molekula glukoze.

Benzaldehid i cijanid su otrovni elementi, ali u spoju vitamina B17 s molekulima glukoze su inertni i nemaju toksično delovanje.

Da bi se cijanid i benzaldehid mogli osloboditi iz vitamina B17, potrebno je da dođu kontakt sa specifičnim enzimom beta-glikozidom (betaglucosidase). Ovaj enzim je prisutan svugde u ljudskom telu, ali najviše ga ima u celijama raka (do 3000 puta više).

Princip delovanja je jednostavan: celije raka za svoj rast trebaju ogromne količine energije, odnosno glukoze.

Kad unosite vitamin B17, celije raka apsorbuju molekule glukoze iz vitamina B17, as enzimom beta-glikozidom ‘otključavaju’ benzaldehid i cijanid iz vitamina B17, uzrokujući vlastitu smrt.

Zahvaljujući velikoj koncentraciji enzima beta-glikozida vitamin B17 je izrazito smrtonosan za celije raka, dok za ostale zdrave celije nije toksičan.

Princip rada vitamina B17 podseća na trojanskog konja: celije raka se polakome za glukozom, a kad je apsorbuju bivaju terminisane.

Kako koristiti vitamin B17

Za preventivu, dovoljno je redovno jesti hranu bogatu vitaminom B17. Na primer, pojedete li dnevno tri jabuke s košticama, snabdećete organizam dovoljnom količinom B17 za dnevne potrebe.

Što se konzumiranja semenki marelica tiče, zdrav razum nalaže da se odjednom ne pojede više nego što bismo pojeli svežih marelica.

Dakle, kad pojedete marelicu, razbijete košticu pa sažvačite i bademasto jezgro.Preporučuje se konzumirati 5-7 semenki marelica na dan.

Oboleli od raka tokom dana bi trebali uzimati jednu do dve semenke na sat, no najbolji rezultati postižu se konzumiranjem 3-5 semenki svakih sat vremena tokom dana.

Ipak, to uveliko varira od osobe do osobe, ovisno o telesnoj težini. Kao smernica, može se uzeti 1 semenka na svakih 4,5 kg. telesne težine.

Kao preventiva laetril je pokazao stopostotnu efikasnost, i šta je s obolelima? Mogu li se oni izlečiti uzimanjem vitamina B17?

Jeste, mogu, pod uslovom da njihovi vitalni organi dotad nisu nepopravljivo oštećeni prethodnim tretmanima, poput hemoterapije i zračenja.

Od Krebsova otkrića 1952 godine, do danas, beleži se na hiljade izlečenja maligne bolesti u terminalnoj fazi, uz pomoć laetrila. Većina njih opisana je u 30-tak objavljenih radova s potpisom uglednih lekara.

U terapijske svrhe laetril se može uneti u organizam konzumiranjem semenki ili ulja marelice, ili u tabletama i inekcijama laetrila.

apricots-bright-as-sunshine

B 17 uistinu bismo mogli nazvati vitaminskom bombom koja ima sposobnost razoriti celije raka, no ne smemo ispustiti iz vida da terapija tim vitaminom sama po sebi neće izliječiti rak, iz jednostavnog razloga što je pojava te bolesti posljedica ukupnog poremećaja metabolizma.

U skladu s tim, pri lečenju raka nužno je celi metabolizam dovesti u red.

Treba pripomoći ukupnom metaboličkom terapijom koja se temelji na unosu enzima i cinka. Bez enzima i cinka, lečenje laetrilom neće biti uspešno. Usto, preporučuje se uzimanje magnezijuma, selena, mangana, kao i vitamina C, A, E, B6, B9 i B12.

Često nas zdravstveni problemi teraju u potragu za prirodnim rešenjima. I tako, na vlastito čuđenje, često otkrivamo da su najbolja rešenja u pravilu najjednostavnija.

Ne preterujte sa vitaminima

Najbolja mera za sve je umerenost, a isto važi i za vitamine i minerale. Mnogi ljudi to ne znaju, ali i previše vitamina i minerala može da uzrokuje ozbiljne zdravstvene probleme.

Omega3 masne kiseline
Ove zdrave masti štite zdravlje i produžavaju život. Ipak, ni omega3 masne kiseline nisu dobre u velikim količinama. Zašto? Narušavaju ravnotežu imuniteta, pa telo postaje nesposobno da se samo brani od različitih infekcija.

Vitamin C
Gotovo svemoguć: štiti imunitet, brže zaceljuje rane, ulepšava kožu, sprečava starenje i brojne bolesti. Ali, ako uzimate previše vitamina C, mogli biste da dobijete proliv, povraćanje, kiselinu… Pazite da ne unesete više od 2000 mg vitamina C dnevno.

Cink
Ovaj mineral nalazi se u svakoj ljudskoj ćeliji, jača imunitet i poboljšava zdravlje očiju, ali i reguliše metabolizam. Međutim, ako preterate s unosom cinka, očekuje vas vrtoglavica, glavobolje, umor, pojačano znojenje i halucinacije. Preporučena doza cinka je do 40 mg na dan.

Gvožđe
Gvožđe je važno, jer prenosi kiseonik do ćelija. Problem se najčešće javlja zato što neki ljudi nemaju dovoljno gvožđa, ali je i obrnuta situacija moguća. Gvožđe se taloži u tkivu i raznim organima poput srca i jetre, a to nije dobro. Vodite računa da dnevno ne unesete više od 45 mg.

Kalcijum
Kalcijum jača kosti, a služi i za normalno funkcionisanje srca, nerava i mišića. Ako preterate s njegovim unošenjem, mogu se javiti problemi s bubrezima i mekim tkivom. Previše kalcijuma nije moguće uneti putem hrane, ali jeste pomoć dodataka ishrani.

 

Vitamin D3

Iako je odavno poznat kao najbolji borac protiv rahitisa i važan suplement za prevenciju i terapiju osteoporoze, vitamin D3 ili holekalciferol, prema poslednjim istraživanjima ima mnogo šire dejstvo. S obzirom na to da učestvuje u gotovo svim vitalnim procesima u organizmu i da se svrstava u prohormone, o važnosti vitamina D3 za “Bilje&Zdravlje” govori mr Selena Milkić, farmeceut apoteke “Prima 2” u Beogradu.

– Osnovna fiziološka uloga vitamina D3 je regulacija koncentracije kalcijuma i fosfata u krvi, jer povećava njihovu resorpciju u organima za varenje a reguliše njihov gubitak u bubrezima. Povećava i ugradnju kalcijuma u takozvani “koštani materijal” i smatra se neophodnim za rast i kalcifikaciju kostiju i zuba. A budući da je kalcijum odgovoran za rad gotovo svake ćelije organizma, jasno je da je i vitamin D3 neophodan za sve vitalne funkcije u ćelijama kao i da posreduje u imunoj i hormonskoj regulaciji.

Koji su prirodni izvori vitamina D3?

– Najznačajniji prirodni izvor vitamina D3 je koža, u kojoj nastaje iz provitamina pod dejstvom sunčevih zraka. Kao provitamin može da se nađe u kvascu i gljivama, a bogati izvori samog vitamina su riblje ulje, riba, mleko i mlečni proizvodi i jaja, naročito žumance.

Koje su posledice nedostatka ovog vitamina?

– Ukoliko organizmu nedostaje vitamina D3, kalcijum uzet hranom ne može da se resorbuje, pa se za osnovne fiziološke procese “pozajmljuje” kalcijum iz najvećeg depoa u organizmu – kostiju. Kao posledica javlja se rahitis dece, a odraslima izaziva osteomelaciju to jest omekšavanje kostiju i osteoporozu. Osim toga, nedostatak vitamina D3 nepovoljno utiče na izlučivanje insulina, povećava rizik obolevanja od malignih i autoimunih bolesti i oboljenja kože, slabi imunitet i povećava učestalost infekcija. Manjak ovog vitamina, takođe, može da izazove i osećaj neprekidnog umora i slabosti u mišićima, nesanicu i nervozu.

Da li je moguć višak?

– Povećan sadržaj ovog vitamina, zaista se retko javlja i najčešće je posledica nepravilnog korišćenja dijetetskih preparata. Glavni uzrok je to što je vitamin D3 rastvorljiv u mastima i taloži se u telesnim masnoćama iz kojih se, potom, postepeno oslobađa. Posledica hipervitaminoze može da bude taloženje kalcijuma u bubrezima, pa se onima koji imaju kamen u bubregu savetuje da budu oprezni prilikom uzimanja vitamina D3. Ovo upozorenje važi i za pacijente koji imaju neko oboljenje paratireoidne žlezde, limfom ili sarkoidozu.

Zašto se savetuje uzimanje dijetetskih preparata vitamina D3?

– Veruje se da gotovo polovina stanovništva sveta pati od nedostatka vitamina D3, a razlozi su brojni. Pre svega zagađen vazduh blokira pravilno dejstvo UV zraka na kožu, a s druge strane, zbog promena u ozonskom omotaču savetuje se korišćenje kozmetičkih preparata za sunčanje koji sadrže UV-filtere koji mogu da smanje stvaranje vitamina D3 u koži i do 95 odsto! Ako tome dodamo često nepravilnu i neredovnu ishranu, nesporno je da je uzimanje suplemenata vitamina D3 za savremenog čoveka, tokom celog života, skoro neophodno. Dokazano je da je redovno uzimanje vitamina D3 od najranijeg detinjstva do duboke starosti siguran način zaštite kostiju, kao i da jača imunitet, štiti od infekcija i malignih oboljenja. Osim toga štiti kožu i pankreas, smanjuje mogućnost obolevanja od psorijaze, dijabetesa, reumatoidnog artritisa, a već postojeće bolesti značajno ublažava.

Koji je najbolji način uzimanja ovog vitamina?

– Najbolje su kapi, u kojima je vitamin D3 rastvoren u prirodnom ulju iz kojeg se najbolje resorbuje ali najbolje podnosi. Važno je da bude u prirodnom ulju s obzirom na to da je dokazano da mineralna ulja smanjuju iskoristivost ovog vitamina. Još bolje je ako je prirodno ulje stabilisano prirodnim antioksidansima, jer se dobija apsolutno najprirodniji način za uzimanje. Dnevne potrebe za vitaminom D3 su pet do 10 mikrograma.

VITAMIN ZDRAVLJA

Osim što čuva kosti i mladih i starih, naša sagovornica naglašava da poslednja naučna istraživanja ukazuju da vitamin D3 ima mnogo “šire” dejstvo:

  • poboljšava imunitet i smanjuje mogućnost razvoja infekcija
  • štiti od malignih oboljenja, naročito dojke, prostate i creva
  • smanjuje učestalost i poboljšava tok autoimunih oboljenja (reumatoidni artiritis, multipla skleroza)
  • poboljšava stanje obolelih od dijabetesa
  • povoljno deluje protiv neuroloških oboljenja i depresije
  • ublažava hipertenziju
  • smanjuje mišićnu slabost
  • poboljšava stanje pacijenata s kožnim oboljenjima kao što su psorijaza i ekcem

J. Matijević

Najbolji izvori nutrijenata u zimskim mjesecima

Top 7 namirnica za zdravu zimu bez bolesti

Zima je godišnje doba u kojem trebamo osobitu pažnju posvetiti načinu na koji se hranimo da bismo održali dobro zdravlje.

Zbog vanjskih niskih temperatura skloni smo uljuljkati se u udobnost vlastitog doma i provoditi slobodno vrijeme ispred televizora ili računala.

Manje se krećemo i skloniji smo povećanom konzumiranju hrane pa nerijetko dobijemo i par kilograma viška.

U vrijeme ostalih godišnjih doba na raspolaganju nam je sezonsko voće i povrće te je sasvim prirodna njihova priprema i konzumiranje, osobito ako imamo vlastiti povrtnjak.

U zimskim mjesecima situacija je manje povoljnija, voće i povrće nam nisu nadohvat ruke. Naši obroci su često siromašniji vrijednim nutrijentima.

Upravo to može biti prijetnja zdravlju našeg organizma, njegovoj snazi i formi.

Evo u kojim ćete namirnicama pronaći najviše potrebnih nutrijenata.

  1. naranče (vitamini A, C, folna kiselina, minerali kalcij, kalij, dijetalna vlakna)
  2. cjelovite žitarice (vitamini B1, B2, B6, D, minerali kalij, magnezij)
  3. batat (vitamini A, C, B5, B6, mangan)
  4. grah (odličan izvor proteina, dijetalnih vlakana, željeza, magnezija, vitamina B)
  5. tamna čokolada (antioksidansi, magnezij, kalcij, željezo, cink, mangan)
  6. bundeva i njezine sjemenke (vitamini A, C i E, željezo, mangan, kalcij, cink, zeaksantin)
  7. orašasto voće (bogato proteinima, dijetalnim vlaknima, zdravim mastima, kalcijem, željezom, vitaminom E, cinkom, magnezijem)

Vitamin A je odličan antioksidans i snažna pomoć u jačanju imuniteta, što je posebno važno u zimskom periodu.

Zimi možete dobiti dovoljno vitamina A konzumirajući naranče, bundeve, mrkvu, kelj i mliječne proizvode, posebice maslac.

Vitamin B1 zadužen je za koordinaciju živaca i mišića, jača imunitet, pozitivno djeluje protiv stresa i depresije. Od velike važnosti je za zdravlje kose, kože, jetre i očiju.

Odlični izvori vitamina B1 su cjelovite žitarice, sjemenke suncokreta, mahunarke, sušeni grašak, kelj, riža.

Vitamin B2 kao i B1 odgovoran je za odražavanje zdravlja kože, kose, noktiju, očiju i jetre. Ovaj vitamin jača imunitet, pozitivno djeluje na metabolizam, a njegova najvažnija uloga je održavanje vitalnosti organizma.

Najveća koncentracija ovoga vitamina u organizmu je u jetri, bubrezima i srcu.

Vitamin B2 unosimo konzumirajući cjelovite žitarice, soju, jogurt, bademe, tempeh i špinat.

Vitamin B6 poznat je i kao vitamin raspoloženja jer ima pozitivan učinak na nervozu i depresiju. Potiče metabolizam, štiti srce, čisti krv i smanjuje simptome PMS-a.

Nalazimo ga u žitaricama, krumpiru, batatu, grahu, orašastim plodovima te u bananama i šljivama.

Vitamin B12 se brine o zdravlju našeg živčanog sustava i srca. Ovaj vitamin nas štiti od moždanog udara i smanjuje visoki krvni tlak.

Neka istraživanja pokazuju da pomaže u borbi protiv raka dojke, pluća, prostate i debelog crijeva. Važnu ulogu ima u procesu pretvorbe ugljikohidrata u glukozu, odnosno u proizvodnji energije.

Veganska prehrana je nešto siromašnija ovim vitaminom. Može ga se naći u nekim algama te u sojinom mlijeku, a s obzirom na to da je njegova najveća koncentracija u mlijeku i mliječnim proizvodima, veganima se preporučuju dodaci prehrani da bi nadoknadili vitamin B12 u organizmu.

Vitamin C ima važnu ulogu u jačanju imuniteta i vrlo dobar je saveznik našem organizmu u obrani od mnogih bolesti.

Njegovo pomanjkanje može uzrokovati mnoga neugodna stanja kao što su umor, želučane smetnje, crijevni poremećaj, ali i neke teže bolesti kao što su skorbut, bolesti srca i krvnih žila, ateroskleroza.

Najprisutniji je u svježem voću (limun, naranča, ananas, grejp, kiwi) i u povrću – kelju, paprici, brokuli, krumpiru kao i u većini zelenog lisnatog povrća.

Prilikom obrade i pripreme hrane potrebno je pripaziti jer se ovaj vitamin uništava predugom termičkom obradom hrane.

Čak i pri samom dugotrajnijem namakanju namirnica u vodi, dolazi do njegovog znatnog gubitka.

Vitamin D snažno djeluje u  prevenciji i liječenju mnogih oboljenja kao što su dijabetes, astma, psorijaza, mišićne i bubrežne bolesti, autoimune bolesti.

Ublažava depresiju, jača imunitet i pomaže u prevenciji gripe i prehlade.

Najvažniji izvor ovoga vitamina je sunčeva svjetlost.

Putem hrane možete ga unijeti konzumacijom cjelovitih žitarica, gljiva i sojinih proizvoda.

Vitamin E je snažan antioksidans koji štiti stanične membrane. Koristi se u liječenju dijabetesa, visokog kolesterola, osteoartritisa i ateroskleroze.

Prisutan je u kiviju, avokadu i orašastim plodovima kao što su lješnjaci, orasi, bademi.

Nalazimo ga i u rajčicama, batatu te u zelenom lisnatom povrću, u suncokretovom ulju i ulju pšeničnih klica.

Vitamin K je neophodan za izgradnju tkiva i kostiju. Odlična je pomoć u prevenciji srčanih oboljenja. Sprječava stvaranje krvnih ugrušaka

U organizam ga unosimo konzumirajući kupus, karfiol, zeleno lisnato povrće, peršin, grašak, soju, jogurt i alge.

Cink je mineral koji se brine za očuvanje imunološkog sustava. Pomaže jetri u eliminaciji otrovnih tvari iz organizma i pozitivno utječe na koncentraciju i pamćenje.

Ovim mineralom obiluju sezam, mahunarke, grašak, bučine sjemenke, češnjak, kvinoja.

Kalcij je svima poznat prijatelj kostiju i zubi.

Unijet ćete ga u organizam konzumirajući sezam, bademe, mliječne proizvode, kelj, špinat, naranče, kikiriki, grah i tofu.

Kalij  je izuzetno važan za organizam. Zaslužan je za ispravan rad svih tjelesnih stanica kao i za pH ravnotežu organizma.

Pomaže u razgradnji ugljikohidrata, regulira krvni tlak i rad srca. Nalazimo ga u cikli, kelju, cvjetači, špinatu, mahunama, grahu, krumpiru, bananama, limunu, naranči i grejpfrutu. Također je prisutan u integralnim žitaricama  i gljivama.
Jod  pospješuje metabolizam te se brine o zdravlju kose, kože, noktiju i zuba.

Osim jodirane soli neki od izvora ovoga minerala su mlijeko, alge, češnjak, soja, krumpir i grah.
Magnezij je prisutan u svim našim organima, osobito u kostima, zubima, mišićima, srcu i mozgu.

Odličan je detoksikator, pomaže u regulaciji srčanog ritma te potiče rad crijeva.

Magnezij još nazivaju i mineralom koji opušta jer vrlo pozitivno djeluje na relaksaciju napetih mišića, tkiva, krvnih žila i živčanog sustava, što rezultira osjećajem olakšanja i opuštenosti.

Ovaj mineral prisutan je u cjelovitim žitaricama, orašastom voću, sjemenkama, tamnoj čokoladi, bananama, mahunarkama i zelenom lisnatom povrću.

Natrij je najprisutniji u tjelesnim tekućinama organizma. Jedna od najvažnijih funkcija ovoga minerala je regulacija vode u stanicama.

Natrij pomaže u normalizaciji krvnog tlaka, sudjeluje u eliminaciji ugljičnog dioksida iz organizma i pomaže u održavanju optimalne pH vrijednosti.

Osim što ga unosimo u organizam putem kuhinjske soli, ovaj mineral dobivamo i konzumacijompšenice i pšeničnih klica, mrkve, karfiola, celera, špinata, oraha.

Željezo je mineral neophodan za zdravlje organizma. Veliku ulogu ima u stvaranju crvenih krvnih stanica čija je zadaća prijenos kisika i hranjivih tvari po tijelu.

Ima važnu ulogu u procesima staničnog disanja, pospješuje ispravno funkcioniranje mišića i ostalih organa, jača organizam i smanjuje umor, iscrpljenost i malaksalost.

Neke od namirnica bogate željezom su zobene pahuljice, grah, špinat, grašak, šparoge, sušeno voće i tamna čokolada.

Zašto obratiti posebnu pažnju na prehranu tijekom zime?

  • Za razliku od ostalih godišnjih doba, zima je period mirovanja i oslabljenog kretanja, što uvelike utječe na mnoge procese u organizmu pa tako i na metabolizam, a usporeni metabolizam jedan je od uzročnika nakupljanja neželjenih kilograma.
  • Zima je razdoblje kada  konzumiramo više konzervirane, teže i kaloričnije hrane a manje voća, povrća i svježih namirnica, što također može dovesti do prekomjerne tjelesne težine
  • U zimskim mjesecima povećan je unos hrane sa smanjenim udjelom vitamina i minerala neophodnih našem organizmu, što ima negativne posljedice na imunitet i cjelokupno zdravlje.
  • Nedostatak vitamina može uzrokovati umor, slabost, nedostatak energije ali i neka teža stanja opasna za naše zdravlje.
  • U hladnim zimskim danima malo vremena provodimo na svježem zraku, a boravak u zatvorenim toplim i suhim prostorijama rezultira oslabljenim imunitetom te smo podložniji raznim bakterijskim i virusnim upalama.

Zašto je vitamin C tako važan?

Jak imunitet je najbolja odbrana tela od bakterija i virusa koji bi, da nemamo imuni sistem, bez problema ušli u telo i uništili zdravlje.

Telu je potreban svakodnevan izvor hranljivih materija kako bi normalno funkcionisalo. Vitamin C je jedna od najvažnijih materija potrebna za rad imunog sistema.

Uništava strana tela

Vitamin C, poznat i kao askorbinska kiselina, stimuliše proizvodnju interferona i deaktivira viruse koji uzrokuju dečju paralizu, prehladu, male boginje, zauške i herpes.

Ovaj vitamin je antioksidant i bori se s bakterijama dok ih potpuno ne uništi, uključujući bakterije koje mogu uzrokovati preteće bolesti, kao što su tetanus, stafilokoke i tuberkuloza .

Smanjuje hroničnu upalu u telu

Vitamin C deluje kao antihistamin i smanjuje upalu uzrokovanu alergijskim reakcijama. Takođe ublažava simptome alergija. Vitamin C povećava proizvodnju steroida, koji smanjuju upalu u telu. Rezultat je jak i otporan imunološki sistem.

Jača vezivno tkivo

Vitamin C igra važnu ulogu u sintezi novih kolagenih tkiva, kao što su vezivno tkivo u koži, mišićima, ligamentima i kostima. Šta su ova tkiva jača, to su otpornija na mikrobe.

Ćelije raka otpuštaju štetne enzime koji uništavaju kolagen i omogućavaju brzo širenje raka na druge stanice. Međutim, ako je tkivo kolagena jako, ćelije raka neće moći napraviti toliku štetu.

Povećava broj belih krvnih ćelija

Bele krvne ćelije su poput vojske imunog sistema, a vitamin C povećava njihovu proizvodnju i proizvodnju interferona u svim belim ćelijama.Šta više belih krvnih ćelija imate, to će imunološki sistem biti spremniji za borbu protiv bilo kakvih bakterija, mikroba ili virusa.

Podstiče proizvodnju antitela

Vitamin E je poznat po svojoj funkciji da pospešuje proizvodnju antitela kada je telo izloženo bakterijama. Vitamin C štiti vitamin E, pospešuje njegovu regeneraciju i na indirektan način podstiče proizvodnju antitela.

Pospešuje apsorpciju gvožđa

Optimalni nivo gvožđa je izrazito važna za jak imuni sistem. Telu je gvožđe neophodno da bi proizvodilo T ćelije koje igraju važnu ulogu u funkciji imunog sistema.

Nažalost, gvožđe je ponekad teško apsorbovati jer brojne materije koje unosimo otežavaju njegovu apsorpciju. Tu nastupa vitamin C koji pospešuje apsorpciju gvožđa.